Znam da je kraj Ljermontov

Znam da je kraj  Znam da je kraj;Al' te ko san  S portretom nosim ja i sad:  Taj spomen bled na lepsi dan  Meni u dusi vida jad.  I kad se novoj strasti dam  ne mogu biti bez sna tog:  Napusten hram je-ipak hram,  Svrgnuti idol-ipak Bog. Tebi  1.  Pa zbogom ! – Sad nismo već dvoje,  I zadnji put stežemo ruke;  Pa zbogom ! – Sad srce je slobodno tvoje . . .  Tek s drugim ga čekaju muke.  Ja znam da će porivi bola  Još jednom ovladati njime,  Kad dopre mu istina gola  I sazna za umrlog ime.  2.  Postoje ti zvuci što plamte,  Od oholog sveta skriveni –  Al oni se večito pamte:  Ko život su s dušom sliveni;  U njima sni minuli stoje,  Ko grob što sve zanavek prima;  Razume ih jedino dvoje,  I dvoje zadrhti pred njima !  3.  Za tren smo mi zajedno bili,  Šta večnost pred njime sad vredi !  Svu slast smo za tren taj mi pili,  I spalili poljubom jednim;  I zbogom ! – Ta ljubav je naša,  I zato bez žalosti beži:  Jer kraj nam se činio strašan,  Al susret bi bio još teži!