Znam da je kraj;Al' te ko san S portretom nosim ja i sad: Taj spomen bled na lepsi dan Meni u dusi vida jad.
I kad se novoj strasti dam ne mogu biti bez sna tog: Napusten hram je-ipak hram, Svrgnuti idol-ipak Bog.
Tebi
1.
Pa zbogom ! – Sad nismo već dvoje, I zadnji put stežemo ruke; Pa zbogom ! – Sad srce je slobodno tvoje . . . Tek s drugim ga čekaju muke. Ja znam da će porivi bola Još jednom ovladati njime, Kad dopre mu istina gola I sazna za umrlog ime.
2.
Postoje ti zvuci što plamte, Od oholog sveta skriveni – Al oni se večito pamte: Ko život su s dušom sliveni; U njima sni minuli stoje, Ko grob što sve zanavek prima; Razume ih jedino dvoje, I dvoje zadrhti pred njima !
3.
Za tren smo mi zajedno bili, Šta večnost pred njime sad vredi ! Svu slast smo za tren taj mi pili, I spalili poljubom jednim; I zbogom ! – Ta ljubav je naša, I zato bez žalosti beži: Jer kraj nam se činio strašan, Al susret bi bio još teži!
