Konstantin Kavafi

Čovek koji je utemeljivač modernog grčkog pesništva, neverovatni talenat koji je na žalost ostao neiskorišćen do kraja zahvaljujući pesnikovom burnom i boemskom životu, nekonvencionalan lik, neprihvaćen niujednoj sredini u kojoj je boravio, pesnik osećanja, lepote i lepe reči, pesnik forme i pesnik pesme... 
Konstantin Kavafi (29.04.1863-29.04.1933.Aleksandrija, Egipat),
 apologeta modernog grčkog književnog jezika... 

JEDNE NOĆI  Soba bješe prljava i bijedna,  nad sumnjivom tavernom skrivena.  S prozora se uličica uska  i nečista vidjela. A odozdo  dopirahu glasovi radnika  koji su kartali i bančili.  I tu na istrošenom, priprostom krevetu  tijelo ljubavi imah, imah usne  crvene i opojne od strasti,  usne opojne od tolike strasti da i sada,  nakon mnogo ljeta, dok zapisujem ovo,  u samotnoj kući svojoj, opijen sam ponovo. VRATI SE!  O dragi osecaju, dodji jos bezbroj puta,  vrati se i zanesi me,  jer se budi uspomena na jedno telo  dok drevna ceznja struji u mojoj krvi,  jer se usne i pűt moja secaju,  dok ruke jos uvijek kao da lepotu dodiruju.  O vrati se bezbroj puta te po noci  zanesi me, kad se usne i pűt moja secaju . . .

ZIDOVI 

Bez milosti, bez obzira, bez stida i prava 
zidove oko mene sagradiše trostruke. 
I sad nepomicno tu stojim i ocajavam. 
Ne mislim na drugo: grizem se od muke; 
Toliko je posla trebalo obaviti vani. 
Nikad ne zacuh šum, da su zidari se rojili. 
Ah, što ne pazih kad bjehu zidovi podizani. 
Neprimjetno su me od svega svijeta odvojili.

Dosada 
Jedan dosadan dan prati drugi 
podjednako dosadan. Dogodiće se 
iste stvari, događaće se stalno - 
isti su trenuci koji stižu i koji odlaze. 
Prođe mesec dana i donese drugi mesec. 
Ono što dolazi, lako je pogoditi: 
to je ono od juče, tegobno, mučno. 
I sutra prestaje da liči na sutra.